Nije nepoznato da su skandinavske zemlje jedan potpuno drugačiji svet za nas koji preživljavamo u Srbiji duže od tri decenije, ali da smo mi jedno 200 godina iza njih postane poznato kada se svojim očima uverite kako ljudi tamo žive. Da, žive, ne životare.
Odmah da razbijem predrasude, Danci i Šveđani nisu „hladni“, „nedruželjubivi“ , barem prema nama u tih pet dana to bili nisu. Oni jesu ljudi koji gledaju svoj život, svoja posla, ali su veoma pristojni, kulturni, lepo obučeni, lepo mirišu, čisti su, i sve je čisto, kako bih vam rekao, nigde ništa, i nigde niko, ne smrdi! I to je sasvim dovoljno da shvatite kako izgleda život dostojan čoveka, jer on ima sredstva da brine o sebi (iako mu je, kako kaže, „sve skupo“), ali je racionalan i naravno pismen. I to na više načina – medijski, politički, ekonomski, kulturno, zato je i čovek, ne dozvoljava da gaze po njemu drugi ljudi, odnosno njegovi sunarodnici. Znate šta želim da vam kažem.
Mi smo bili dva dana u Kopenhagenu, i tri dana u Eslevu, malom gradu blizu Malma. Kada kažem „mi“ mislim na moju suprugu, bez koje moja velika putovanja ne bi imala smisla.
Povod našeg odlaska na sever Evrope bila je predstava, mjuzikl Roxette – Joyride the Musical, u Malme Operi, o kojoj ću pisati u nekom narednom tekstu. Taj spektakl zaslužuje posebne redove.
Odlučili smo da kada već idemo u Malme to jest Eslev, pre toga dva dana provedemo u Kopenhagenu. Otkud sada Eslev, mali švedski grad. Moja rođaka živi baš u tom mestu, i o njemu ću takođe posebno pisati. Pritom nas je ugostila onako kako to ume prava Šveđanka na srpski način – sarme za doček.
Ali da počnem od glavnog grada Danske, koji je još jedan od onih iz bajke, to možda i ne čudi s obzirom da je u njemu živeo i stvarao veliki pisac Hans Kristijan Andersen.
Da smo blizu Kopenhagena videlo se iz aviona. Fantastičan pogled na Eresundski most, ali i na najviši soliter u ovom delu Evrope u švedskom Malmeu – Turning Torso. Da napomenem da nisam imao želju da posetim ovaj grad, ali bih za života pogrešio da to nisam uradio, kada mi se već pružila prilika. Odmah po sletanju na aerodrom vrlo brzo smo došli do svojih kofera, i metroa, naravno. Voz nas je odvezao do hotela, bukvalno, uzeli smo smeštaj nedaleko od glavne železničke stanice, i imali smo sreće jer nam je tu odmah bio Tivoli park, a i druge atrakcije nisu bile daleko. Jedino je daleko bila Mala sirena, koju uopšte nisam želeo da vidim, a jesam iz daljine dok smo se vozili brodićem.
Da, Kopenhagen je skup. I Šveđani kažu da je skup, zamislite koliko je onda Srbima skup. Otkriću vam tajnu kako da vam bude jeftiniji. Zaboravite restorane i tri do četiri obroka dnevno. Ako ste ljubitelj piva biće vam lakše, ono zasiti, i to po ceni od devet evra pa do „29“ zavisi koliko želite alkohola u ovom „zasiti me“ piću. Mi smo poneli od kuće poneli nešto sitno za doručak, i u toku dana pojeli po neki hot-dog – on je pet evra, a probali smo i danski smorbrod (Smørrebrød) – to vam dođe kao neki topli sendvič kod nas, samo nije topao, na crnom je hlebu i ima raznih vrsta – sa jajima, suhomesnatim proizvodima (nije parizer), ribom… tri male kriške dođu oko 20 evrića. Ali ako to niste probali, kao da niste ni bili u Danskoj.
U hotelu u kome smo odseli, Good Morning City Copenhagen Star, postoji happy hour, te na primer možete dobiti dva velika piva po ceni jednog i sipati kafu u neograničenoj količini, sve to za 10 evra. Kada smo i to obavili, otišli smo u Tivoli Gardens, a mrak je lagano počeo da pada.
Cene karata za muzeje, i ostale atrakcije su od 18 evra pa naviše. Mi smo imali CPH card – Kopenhagen pass, koji je važio 48 dati (toliko smo i proveli tamo) i taj pass važi i za prevoz. Tako da smo „uštedeli“ dobrih 300 evra za dva dana – za karte i prevoz. CPH funkcioniše kao i sve ostalo u modernoj državi, instalirate aplikaciju, i gde god želite da uđete oni je skeniraju i to je to (na par mesta ne važi, ali postoji spisak svih lokacija za koje je validan).
Tivoli park je stariji od Diznilenda, i kažu da je baš Volt Dizni dobio ideju od ovog danskog za svoj američki. S obzirom da smo imali priliku da vidmo i Diznilend u Parizu, mogli smo da uporedimo. Tivoli je mnogo manji, drugačiji je jer deluje evropski, bliži je nama, iako je bio ceo u znaku Halloween, kada smo se mi zatekli tamo. Za tri sata smo obišli ceo park. Ima sve što treba da poseduje jedno ovakvo mesto, tu smo probali smorbrod, ali mene je oduševio toalet!
WC- prvi veći šok. Ovako, ako vas „potera“ u Kopenhagenu, bez brige, ima wc-a onoliko. Kada dođe trenutak da operete ruke (što ne radi 60 odsto građana Srbije), samo ih pružite ispod slavine i krene topla voda! Da! Bio sam u šoku. Svuda je topla voda, da ne pričam o papiru, sušilici za ruke, to se podrazumeva, i sve je na senzor! Pritom, toaleti u Tivoliju su dizjanirani, na zidovima su razni motivi, deluje kao soba. Isto važi i za Švedsku. Kada sam već kod toaleta, on na železničkoj stanici u Kopenhagenu košta oko osam danskih kruna – 75 dinara, a u Malmeu sa kabinom za tuširanje oko 100 dinara – imate 20 minuta vremena da se sredite. Podsećam, kod nas, ako ga ima, WC košta 150 dinara, i ne znam sada, najverovatnije se nužda obavlja iza glavne autobuske stanice koju nemamo, a košta 300 dinara ulaz. Ispada da sam obišao sve toalete u Danskoj i Švedskoj, ali nije tako, taman koliko je bilo potrebno. A i kada je nešto lepo treba uživati, pa makar to bio i WC.
Da vam ne opisujem zabavni park, on jeste deo bajke, možda je malo manje osvetljen, ali svi znaju gde idu, niko vas ne gura i retko ko gleda u telefon. Uglavnom se ljudi smeju, druže, ljube, da ljube se.
Nakon što smo videli tobogane, roler koster, ringišpile koji okreću ljude nebu pod oblake, gusarski veliki brod u jezeru i svice u maloj šumi, mnogo veštica i skeleta, bundeva, dvorac iz Indije, kineski zamak, uputili smo se u Yernbanecafeen, da popijemo još po jedno pivo pre spavanja. Ova pivnica, kao i neke druge, je specifična po tome što sami odete da naručite sebi piće i donesete ga za sto. Prijalo je jedno dansko, jer nas je sutradan čekala još veća kilometraža, trebalo je obići sve ono što morate da vidite u gradu iz bajke…
Kraj prvog dela
Foto : M.P./E.P.
Tivoli park
Ostavite komentar