Sledećeg dana mi je bilo svejedno šta ćemo videti, jer ja sam svoju misiju ispunio, ha ha ha. Šalim se, odmah smo skoknuli do Trga heroja, nezaobilazne tačke turista. Krase ga dve velike identične građevine sa vladarima Mađarske iz raznih epoha, i čuveni visoki stub u centru platoa. S desne strane se nalazi Palata umetnosti, a s leve Muzej lepih umetnosti, a iza Trga poseban kut bajke.
Dvorac Vajdahunjad. Kažu da je on kopija Hunjadijevog dvorca u Transilvaniji, a izgrađen je prvenstveno privremeno kao deo Milenijumske izložbe 1896. godine, da bi i dan danas bio tu. Očaran sam ovim zdanjem i parkom i jezercetom iza njega, zimi je tu klizalište, tu su i patke… Da sam imao vremena ceo dan bih tu proveo, odmor za dušu i sva čula.
Zadržali smo se oko pola sata u ovom malom raju, a u povratku smo naleteli na srBsku ambasadu! Da, na korak od Trga heroja, gleda na njega. Setio sam se naših mladih, pametnih heroja koji su biciklama išli do Strazbura, i zastali su baš na ovom Trgu, a „gospoda“ iz naše ambasade su se valjda sakrili u bunker tada, sram ih bilo! No dobro, sve će doći na naplatu jednog lepo dana koji nam se bliži.
Sa ovog kraja grada na drugu obalu Dunava stigli smo metroom za 20-ak minuta, a da ga nema bilo bi jedno sat vremena vožnje, ali dobro, Mađari nemaju najveći BDP ikada u Evropi, ni puteve, ni bolnice, kao Srbi, ali imaju eto nepotrebni „truli“ metro.
Planirali smo da idemo u obilazak Starog grada, odnosno Ribarskog i Budimskog dvorca, ali da je trebalo pešaka, odustali bismo. Start je kod Lančanog mosta, i onda ima stotine stepenica do vrha! Na svu sreću postoji mini otvoreni bus, koji vozi uz brdo i staje na četiri ključne tačke. Te tako možete izaći, pogledati šta vas zanima, vratiti se u sledeći bus, idu na svakih pet minuta. Vreme koje imate na raspolaganju za obilaska je osam sati, a karta košta 15 evra – spašava noge, kolena, čuku, i štedi vreme. Pritom vozač na stanici sve objasni – gde ići, šta videti, vrlo su ljubazni i zabavni.
Prva tačka Ribarski bastion, mesto sačinjeno od kula, lukova, stubova… Ovde je primetna jača doza selfiranja, poziranja, pravo turističko ludio, a u 17. veku sa tog mesta ribari su branili bedeme grada. Izgrađen je ne prelazu iz 19. u 20. vek, pored njega je i hotel Budapest Hilton, valjda da se milioneri ne muče da pešače puno, a na tom prostoru nalazi se bronzana statua prvog kralja Mađarske Stefana iz 1906. godine, kao i crkva Svetog Matije (naravno, ulaz u nju se plaća!). Sve u svemu vredi videti, po količini turista i gužve podsetilo me malo na obilaske rimskih znamenitosti.
Na obeleženoj stanici sačekali smo mini bus i odvezli se do tačke dva, gde je odmah mali restoran, tu možete jeftinije proći (imate popust od 15 posto sa bus kartom) bilo da pijete kafu, pivo ili pojedete langoš, sendvič… Na toj tački se nalazi crkva (Toranj) Marije Magdalene sa koga se takođe pruža lep pogled dokle vam vid stigne. Naravno, pogodite, plaća se ulaz! Za razliku od prethodne, ovde je bilo znatno manje ljudi, te smo uživali na suncu i odmorili noge. Potom smo se uputili ka Budimskog dvorcu, gde se nalazi i rezidencija predsednika Mađarske.
Kad ono, tamo radovi! Renovira se deo dvorca, ali sve je lepo obezbeđeno i obeleženo pa znali smo gde treba da idemo. Imali smo sreće te smo ispred predsednikove „gajbe“ videli neku pokaznu vežbu garde koja ga čuva.
Sa Dvorskog brda se vidi cela Pešta, Kraljevska plata je impozantna, izgrađena je u 13. veku kao tvrđava, svoj zenit je dostigla u 15. veku za vreme vladavine kralja Matije Korvina. U vreme Turaka je bila opustošena, u vreme Habsburške monarhije u potpunosti razrušena, a obnovljena je u 19. veku, kada je nova vlada Mađarske na tom mestu smestila svoj administrativni centar, da bi se tu smestili Nemci tokom Drugog svetskog rata, a 1945. ruske vojne snage su žestoko granatirale ovo brdo – pa i palatu. Obnovljena je tokom komunističke ere, 50-tih i 60-tih godina, i u njoj su danas smešteni neki od najznačajnijih muzeja – Muzej istorije Budimpešte, Mađarska narodna galerija kao i Nacionalna biblioteka.
Prošetali smo kroz lukove i kaldrmu palate, vreme je proletelo, skoro četiri sata obilaska, noge su već davale signal da nam je potreban odmor, a i čekao nas je povratak u Beograd.
Kombi prevoz smo čekali u pomenutom Akacfa pabu, Dreher pivo je odlično (da li sam to već rekao?).
Da pomenem i to da Budimpešti ne fali ni javnih toaleta, pristojni su (u Švedskoj su ipak zakon!), koštaju 200 – 500 forinti što dođe od 50 do 100 dinara, možete skoro sve plaćati karticom, naravno valuta je forinta (Mađarska nije u evrozoni).
I još jedna vrlo važna info. Naime, rekao sam da obroka nema bez 20 evra – jer ukoliko vidite na primer langoš plus pivo 16 evra, računajte na to bakšiš i porez! Tako da izađe na kraju oko 21 evro. Gotovo uz svaki račun idu ovi nameti, a negde mogu biti dodatnih 40 posto na iznos računa. Zato, oprezno.
Budimpeštanska priča: Langoš, Fashion street i Parlament
Na kraju, znamo ko vlada Mađarskom godinama. Ipak ljudi nisu glupi, imaju dobru infrastrukturu, čuvaju arhitekturu, ponosni su na ono što imaju, jer sve je do vaspitanja, kulture življenja i obrazovanja – ne fali nam samo metro.
Kraj
Foto: E.P./M.P.
Živeli!
Ostavite komentar