S obzirom na to da sam pogledao priličan broj filmova na temu Vatikana, pape, čitao dosta na tu temu, očekivao sam puno od posete ovom svetom mestu, svetoj zemlji, državi u državi, mestu hodočašća miliona ljudi katoličke veroispovesti iz celoga sveta, i na kraju mestu gde živi i radi Papa. Mogu vam reći da sam dobio i više od očekivanog, jer celu priču posmatram fenomenološki, i da se razumemo, nikako drugačije.
Na trg Svetog Petra uputili smo se već oko devet sati ujutru, i na našu sreću dan je bio sunčan i vedar, što se ispostavilo kao veoma bitno da bi doživljaj bio potpun. Na samom ulasku u Vatikan, između tih ogromnih kamenih stubova desi se nekako to stanje šoka, i prosto čovek zanemi koliko sve to deluje zapravo nestvarno. Pred nama se ukazao ogroman trg, sa tornjem u sredini, a sa desne strane čuvena bazilika Svetog Petra, u koju se slivalo hiljade ljudi! Pomislio sam da je nećemo posetiti, jer smo pretpostavili da se u redu čeka satima, ali nije to baš tako, kasnije ću o tome, prvo smo se uputili u Vatikanske muzeje. I do njih od pomenutog trga ima da se hoda jedno 10-ak minuta. Na ulazu su redovi prilično dugački, ali ako imate rezervaciju, odnosno vreme ulaska u ovaj kompleks, nema čekanja, bitno je da budete 15 minuta ranije tamo. Naravno, bezbednosne provere su tu, kao na aerodromu, budite spremni.
U muzejima Vatikana, čije se sobe prostiru na ukupno sedam kilometara, možete videti „mikrokosmos zapadne civilizacije“. Od egipatskih mumija, etrurskog zlatnog nakita, grčkih i rimskih skulptura, do srednjevekovnih i renesansnih remek-dela i moderne umetnosti.
Karavađovo polaganje Hrista u grob, zatim Rafaelove sobe (ima ih četiri) u kojima se nalaze dve poznate freske Rasprava o presvetom sakramentu i Atinska škola, tu je i kolekcija moderne religijske umetnosti, Apostolska biblioteka…i dok prolazite kroz sve te sobe i kroz ne znam koliko dugačak hodnik sa geografskim mapama (ne znate da li pre da gledate sa strane ili u plafon), spremate se, na neki način, za ulazak u Sikstinsku kapelu. Džabe vam priprema, na prvi pogled kada smo ušli u kapelu imao sam utisak da sam otišao stotinama godina unazad.
Čuvena kapela se nalazi u sklopu muzeja, te u nju ne možete ući kao u posebnu zgradu. Ulazi se iz pomenutih hodnika, nakon pola sata šetnje. Sagrađena je u 15. veku, za vreme Siksta VI (otud ime). Restauracija kapele je trajala je 20 godina, završena je 1994, kritičari su smatrali da je vrlo oštećena, ali su uspeli da joj vrate stari sjaj. Mikelanđelov plafon deluje moćno, i imali smo tu sreću da smo uspeli da sednemo sa strane (gužva je prilična, ali nije bila onolika koliko sam očekivao) i da uživamo u posmatranju plafona i zidova jedno 15-ak minuta. Ne mogu ništa da vam opišem, vrlo sam srećan jer sam imao priliku da vidim nešto što je neopisivo, fascinantno i nezamislivo da je to tako oslikano u to vreme, na toj visini, sa tako malo prirodne svetlosti. Mikelanđelo je bio pravi mag. Redar vas upozorava sve vreme da je zabranjeno fotografisanje. Ipak, moguće je diskretno zabeležiti ovaj trenutak, koji se pamti za života.
U muzejima smo proveli tri sata, završili smo obilazak silaskom niz poznate stepenice Đuezepea Moma. Do punktova za ulaz u baziliku Svetog Petra stigli smo oko 15.30 sati, i tada nije bilo reke ljudi koje smo videli pre podne. Kasnije smo dobili informaciju da su mise pre podne, te da je zbog toga velika gužva. Nakon Sikstinske kapele, mislili smo da više ništa ne može da nas raspameti, ali ne lezi vraže. Naravno, i na ulazima u najpoznatiju baziliku na svetu su rigorozne bezbednosne kontrole, jer sve što vredi milijarde dolara i što je pozlaćeno, i zbog čega je ko zna koliko života smrtnika otišlo u nepovrat, mora da ima veze sa oružjem na neki način. Onoliko policije, karabinjera, nisam nikada video. Nisam video ni onoliko promo materijala o papi Franji, popularan je kao Madonna, da ne kažem J.Lo. Možete kupiti sve, od majice, cegera, razglednica…sa njegovim likom.
Ova grandiozna i veličanstvena građevina delo je vizionara Bramantea, Karla Maderna, Mikelanđela i Rafaela, svako od njih je ponešto dodavao i oduzimao. Pape su vrlo često nadgledali radove. Građena je od 1506. do 1626. godine, i od tada je nekoliko puta menjala izgled, ali kada stanete tako mali u tako ogroman prostor, iz vas samo izlazi ono „wow“! Zanimljivo je da se Mikelanđelova kupola ne vidi sa trga jer je zaklanjaju Madernova fasada i brod. Inspiracija za kupolu velikom umetniku bio je Panteon i Bruneleskijeva kupola u Firenci. Kao što rekoh, ne znam kako je uspeo sve to da oslika, nisam pametan. Nismo znali gde pre da gledamo, u bočnim kapelama se održavaju mise na raznim jezicima, a tu su i ispovedaonice. U jednom trenuku šetao sam po ovom zdanju kao izbezumljen, pomešanih emocija, u smislu, koliko sve treba da bude veliko i fascinantno da bi se pokazala moć i pokorili oni slabi? Na jednom od zidova postoji spisak svih papa koji su vladali, a u kriptama ispod bazilike ulaz nije dozvoljen (treba da se najavi, i postoji neka posebna procedura). Iz bazilike smo izašli puni utisaka, bez nekih posebnih reči, jer šta reći…
Još jednom da pomenem, pored Rimskog foruma i Koloseuma, Vatikan je nezaobilazan. Te ako ikada imate priliku uputite se tamo, bez obzira da li ste vernik ili ne. Osim što je ovo sveto mesto, ono je prava riznica umetnosti, neprocenjivog blaga i jednog vremena u kome je papska moć bila najveća. Papa Franju videli nismo, zanimljivo je da ga možete videti, sredom u 10 sati, ali uz najavu. Papa Franja ipak ne želi da bude sahranjen u kriptama bazilike Svetog Petra, već u bazilici Svete Marije Velike u centru Rima. Kako na to gledaju vernici, ne znam, ali sam siguran da to ne umanjuje njegov značaj i njegovu moć.
Nastaviće se…
Foto: M.P. / E.P.
Leave a Reply