Kada se u jednoj državi (u pokušaju) poput naše, za skoro sve pita jedan čovek, i kada ga naljuti svaka vrste kritike, koja može da bude veoma konstruktivna, onda to baš ne valja. Slučaj „Prlainović“ je ukazao da imamo veliku rupu u sistemu, koji se naziva demokratskim, i pokazao je da je revanšizam nešto što je neiskorenjivo iz ovog društva.
Putovanje kroz vreme (II deo): Šansa
Podsetimo da je naš vaterpolista Andrija Prlainović rekao da olimpijsko zlato osvojeno u Riju „nije plod sistemskog ulaganja u sport“ i poručio medijima da „za dva dana slobodno počnu da pišu o stanju u vaterpolu“.
„Ne moramo mi sportisti da se zameramo političarima i vrhu države“ – rekao je Prlainović.
Rekao i očigledno se zamerio. Dan nakon ove izjave, javili su se Davor Štefanek, osvajač zlatne medalje u Riju u rvanju i rekao da je „dražava njemu pomogla“, a sa njim se složila i bronzana atletičarka Ivana Španović, koja je rekla da za njen sport nije bilo problema i da je imala obezbeđene uslove za rad. Ona je napomenula da se ograđuje od drugih sportova i politike.
Oglasio se i srpski premijer Aleksandar Vučić, koji je zakazao konferenciju za medije, na kojoj će pričati o ekonomiji i sportu. S obzirom da će ovaj tekst izaći pre premijerovog izlaganja, mogu da zaključim da OI u Riju ne mogu da budu završene dok nam prvi čovek Vlade ne objasni kakvo je stanje u sportu i koliko je država pomogla sportistima?
Verujem da ćemo čuti objašenje i jednu dobru argumentovanu analizu stanja sporta u državi u pokušaju, od čoveka koji nije ekspert za ovu oblast i koji se naljuti kada ga neko kritikuje, veoma često. Ovog puta taj neko je vaterpolista koji je osvojio sve što se osvojiti može! Ima Prlainović pravo da kaže šta misli i kako jeste, da li Vučić ima prava da se ljuti?
Kod premijera na jutarnjoj kafici
Veoma je porazno da se odmah iskoristi moć medija i zakaže susret sa novinarima gde će se država po ko zna koji put „oprati“ i reći ono što im ide u prilog, jer kada na svojoj strani imate „sedmu silu“, onda možete da radite šta hoćete, možete da stvorite sliku u društvu koja vama odgovara.
Kod nas realna slika ne prolazi, zato se odmah državni vrh alarmira i čuveni botovi, da nam plasiraju onu njihovu sliku, koja je hrabra, jedinstvena, jedina ispravna, i po kojoj su svi koji drugačije misle građani drugog reda.
U celoj priči najstrašnije je to što se na fantastičan uspeh naših sportista baca velika senka, mrak, a deo njih koji nema dlake na jeziku i ne živi u strahu samo je ukazao na pravo stanje u „sistemu“. Dok je Prlainovića, ima nade i za „zlatno doba“ Srbije, koje je podsetimo već počelo. Zar ne?