Tačno je ponoć, 1. januar 2156. godine, Srbija je ušla u Evropsku uniju. Premijer Marko Vučić, maše građanima sa Palate Srbije. Predsednik Dejan Dačić ne može da sakrije osmeh, cilj je ostvaren. Građani Srbije, njih 300.000, kliču vođama…
Spektakularan vatromet iznad Žutog mosta, sa Beograđanke i Mosta hrabrih Kineza označio je ulazak Srbije u Evropu. Kao što je čukun-deda sadašnjeg premijera Aleksandar Vučić te 2012. godine najavio Srbija je munjevito ostvarila svoj cilja, i danas premijer Marko Vučić može da bude više nego ponosan na svog čukun deku. Srbija je uspela da u periodu od 1990 – 2156. sa veoma malim žrtvama – umrlo je sedam miliona građana od nemaštine, bede, infarkta, depresije, tumora – zasluženo postane deo Evrope. Broj žrtava je zanemarljiv, u odnosu na sreću lidera – koji su nastavili politiku svojih pradedova sledeći moto – važno je da je nama dobro.
Premijer Marko Vučić, maše građanima sa Palate Srbije. Predsednik Dejan Dačić ne može da sakrije osmeh, cilj je ostvaren. Građani Srbije njih 300.000, kliču vođama… Dačić uz suze radosnice seća se njegovog čukun-dede, koji je rođen na današnji dan pre tačno 190 godina, i žali što deda nije poživeo još malo i video kako se ostvaruje njegov san… Mali Šljivko Nikolić ne može da shvati šta se baš dešava, ali zna da je i njegov pra čukun-deda Tomislav pekao najbolju rakiju u selu dok je pregovarao sa liderima iz Evrope na tečnom srpskom jeziku.
Ivan Tadić je u neverici, njegov čukun deda je sve ovo započeo, a njegovi prijatelji su dovršili posao. Srećan je, znao je i njegov čukun-deda Boris da će jednog dana Srbija biti tamo gde treba da bude, znao je da će taj dan brzo doći, znao je da će građani izdržati! Podignute glave, ulazi u svoj „mini leteći autobil DS2100“, poleće, maše građanima koji iz specijalnih kontejnera uzimaju dnevni obrok. Ovog puta to je svečani obrok – drugi u roku od 24 sata, Vučić i Dačić su se pobrinuli da narod ne bude gladan, kao i njihovi preci što su činili.
I dok se euforija lagano stišava, na Trgu republike sleće „maxi leteći autobil SNS2600“, iz njega izlazi Irina Mihajlović, njena čukun baka Zorana govorila je da će doći i ovaj dan, unuka iz džepa vadi neku malu spravu, poput mobilnog. Gleda oko sebe, duboka je noć, grad svetli, pritiska dugme, potpuni je mrak. Ugasila je svetlo.