Afrika, uh ta Afrika! Tunis, prva afrička država koju sam posetio za života, a možda i poslednja. Ok, trebalo bi da odem do Egipta da vidim čuvene piramide, da skoknem do Sahare, ali…
Očekivao sam nešto drugačije i dobio sam, na moje iznenađenje, ne tako prijatno, tokom boravka u Tunisu, u morskom mestu Mahdia. Logično, otišli smo na letovanje. Hotel, plaža i more, u odnosu na sve ostalo raj. Odmah se vidi jasna podela između onih koji “imaju” i onih koji “nikada neće imati”. Iako sam sa letovanja došao početkom avgusta, pišem ovo skoro dve nedelje kasnije, mislio sam da će mi utisci biti drugačiji, ali neće. Tunis je jedna država u pokušaju, iz više razloga.
Jedan od razloga je beda. I ona se vidi čim izađete iz hotela, rizorta. Mogu oni da se vode kao demokratska država koliko god žele, ali su za jednu demokratiju, koja podrazumeva i slobodno tržište, jasno podeljeni. Standard skoro nikakav, u razgovoru sa osobljem hotela saznao sam da imaju mizerne plate, a fakultetski obrazovani ljudi u kompanijama, stranim, rade za 200 evra! Zbog toga se svuda ostavlja bakšiš, svi se cenkaju, navalentni su (za moja shvatanja), bolju sobu u hotelu dobijete ako ostavite 10, 20 evrića, ne izdaju nikakve račune (osim u menjačnici), voda se obavezno kupuje. Pomislio sam da oni mesečno rade samo za vodu! Kasnije sam saznao da imaju jeftinije prodavnice gde je nabavljaju, a ionako dolaze na plažu u pet sati ujutru te im valjda voda i ne treba… Nisam pametan.
Od aerodroma Monastir do mesta Mahdije ima sat vremena vožnje, i “kroz prozor” se vidi sve ono što ukazuje na nemaštinu i težak život. Ulice i trotoari prljavi, smeće gde god pogledate, saobraćaj katastrofa – vozi ko kako stigne, nema semafora!
Kada pogledate detaljnije, još je gore. Da li previše dramim, kritikujem, očajavam? Da se razumemo, ni Srbija nije higijensko i ekološko čudo, ali za ono koliko sam video u Tunisu, Srbija je izuzetno čista i uređena zemlja, sa standardom mnogo višim – jer odavde ljudi i nekako odu na more, na drugi kontinent, putuju po Evropi, a iz Tunisa je sve to malo teže.
Drugi razlog, svi, bukvalno svi, čekaju da im date neki dinar, onaj tuniški (napomena: koristiću Tunižani, tuniški…dok se filolozi i lektori ne dogovore šta je pravilno, npr. tunišanski ili tunižanski?). Kada ih častite sa 20 dinara tj. 6 evra, to je zahvaljivanje do neba! Mi smo toliko dali taksisti koji nas je vozio u El Jem (iako je verujem prethodno dobio neki procenat od recepcionera hotela kome smo dali 60 evra za izlet u svojoj režiji, više o tome u drugom delu teksta). Još uvek ne verujem koliko je taksista bio srećan i zahvalan. I da ne dužim više, uglavnom, kada kupite kutiju cigareta od 20 dinara, vi ste bogati. Oni kupuju cigarete na komad! Teško mi je i da pišem o tome, i neću više. Tačka.
Što se tiče samog hotela, mi smo bili u rizortu srednje kategorije El Mouradi Cap Mahdia. Pristojan hotel, plaža i more odlični. Hrana, ne vodite malu decu! Stomačni problemi su mogući, jer je hrana više začinjena i uglavnom ljuta. Temperatura u julu je oko 33 stepena, mada smo imali dva dana kada je išla do 47, ali nije toliko strašno ukoliko umete da se čuvate od sunca. Pored mora je ok, voda je topla i prilično slana. Meduza na ovoj plaži ima kada ih nanesu talasi, ali ja sam video sam tri za 11 dana odmora.
Pokušao sam da budem objektivan i da na osnovu svog iskustva dam prikaz “Afrike na prvi pogled” odnosno prvu posetu (uopšte ne mora da znači da je moj doživljaj relevantan!).
Zemlji fali infrastruktura, komunalne službe, voda… Fali im sve ono što desetak svetskih milijardera mogu da reše, i da im ostane po koja milijarda, jer nije lako preživljavati sa 200 evra.
Kraj prvog dela
Ostavite komentar