Beleške sa ostrva: Golaći sa Rodosa

Desetodnevni odmor na Rodosu pamtiću još od prvog dana. Naime, kada smo stigli u hotel dočekala nas je vest da su u toku restrikcije električne energije. Evropska moja unijo, zar to u tebi postoji? Logično, odmah sam počeo sa mirnim protestima (par poruka na Viberu domaćinu našeg letovanja, čiji ću sadržaj zadržati za sebe), koji su izgleda urodili plodom. Struja je stigla nakon pola sata i do poslednjeg dana našeg boravka, nije bilo isključenja.


U hotelu Srba na prste da izbrojiš, pravi odmor. Bilo mi je nestvarno da nisam čuo ništa o predsedniku/premijeru Vučiću Aleksandru ili o premijerki Ani sve vreme! A cene nas na Zapadu, znaju čak i gde se nalazimo. Mihaels moj novi drug iz Švedske bio je zgranut kada je čuo kako živimo u tom našem „zlatnom dobu“. Mada sam bio blaži, nisam baš pričao sve kako jeste, jer bi čovek najverovatnije doživeo srčku ili šlog. Posebno se obradovao kada sam mu rekao kolike su nam plate i cene hrane. Kaže on u Švedskoj je cena hrane ista kao kod nas, ali plate 10 do 15 puta veće. Pomislih, ljubomoran je, laže! U zlatnom dobu je sve srazmerno. Ne zna on. Nikada neće saznati šta znači kada sa 300 evra ili 150 „živiš“ mesec dana, jadničko. Nisam želeo da mu rušim iluziju da misli da živi dobro.


Zanimljivo je to da me politikom nisu smarali naši zemljaci. Drug Aca, profi ugostitelj, me je sve vreme „smarao“ pivima, jedna čaša, druga, peta, na 45 stepeni taj vid smaračine mi je baš prijao. Na svu sreću pivo je sadržalo više vode nego alkohola, inače bismo letovali pored hotelskog bazena, što i nije baš neki izazov (osim gostima iz EU).


Pomenuo sam u prvom delu teksta Merdžu bus. “Pera ložač” kako smo prozvali šofera jer osim vožnje bio je „čovek za sve“ u hotelu, nas je vozikao do plaže u određenim terminima. Samo da napomenem da nam uopšte nije smetalo to što je on Albanac a mi Srbi, i on sam je rekao “ma to oni političari huškaju narod i prave mržnju”. Početna stanica bila je ispred hotela. Još prvog dana primetio sam ono što nisam želeo. Kada kombi stane, to se zvanični Europljani guraju da uđu, ne vide nikoga samo gaze! Pomislio sam da nismo možda mi iz EU, a oni iz one druge „nepristojne“ Evrope. Skapirao sam da je trebalo da uđemo u taj savez mnogo pre, jer znamo da kažemo hvala (i to na više jezika), da propustimo starije, decu posebno. Ne želim da generalizujem, ali da su slobodu shvatili pogrešno, jesu. Ugrožavanjem drugog, to više nije sloboda. Da ne pričam o lupanju vratima po hotelu i drugim bahanalijama. Meni je drago što sam shvatio da smo ljudi, koliko god pokušavali da nas omalovaže i gledaju onako ispod oka. Kada mi je to drug iz Šveđe potvrdio, znao sam da nema greške.

Beleške sa ostrva: Kako sam srušio Kolosa sa Rodosa

Zbog čega i koga smo tu gde smo, poznato je. A da smo zaslužili mnogo bolje jesmo. Barem se ne guramo kao „stoka u furgon“, sto reče jedna ciganka nekada davno.

Da ne kukam više na te pojedince koji su bili u većini, moram da pomenem izlet u Faliraki. „Pustila“  me žena na jedan dan da se zabavim, dobio sam i džeparac, celih 20 evrića (ima za kafu, giros i pivo). Faliraki je poveći grad na obali mora, sa dugačkom peskovitom plažom. Šetam ja tako po tim plažama i naiđem na golaće! Setio sam se filma “Lepota poroka”. S tim što je Mira Furlan (bila) ribetina za ono što videh na ovoj nudističkoj plaži (ni plastika ne pomaže). Gledam ja njih i oni mene. Nekako čudno. Jedan mi diskretno pokazuje da skinem šorts. A ha. To li je. Kada je mogao Majkl Fasbender ko od majke rođene da se šeta i tako to u “Shame”, mogu i ja! Skinem se ja, podignem ponosno glavu i trk u more. Nikada se nisam osećao slobodnije. Po izlasku iz vode niko me nije ni gledao, nisam bio čudan, bio sam go. Obukao sam šorts i nastavio dalje.

Zvezda je jako upekla, a ja gladan i žedan. Vidim Tavernu, sa praga me zove domaćin, simpatičan debeljuškast čikica. Krajičkom oka snimim cene – pivo 1,80 evra (iz flaše, znači manje vode u vitaminu B), „džabe“! Nisam razmišljao, nasmešio sam se i ja i umesto “Kalispera”, izletelo mi je “Dobar dan”. Domaćin se ozario. Pita me: Beograd ili Novi Sad?“ Beograd rekoh ja. Oduševio se. Shvatim da priča pomešano – srpski, grčki i engleski. Odmah sam dobio pivo i giros. Nakon 15-ak minuta stiže mi još jedno pivo! Rekoh mu da ću da promašim autobus. Kaže nećeš, samo isplivaš malo, a možeš to i na nudističkoj plaži, brk mu se smešio. Rekao sam mu na tečnom srpskom: “Eh da si ti meni živ i zdrav”. Pojeo sam giros, popio i drugo pivo, ohladio sam se i u moru, na regularnoj plaži.

Te večeri nisam sanjao Kolosa sa Rodosa. Nisam ni golaće, na svu sreću.


P.s. ovaj tekst sam napisao iznad Grčke i Srbije, na 10.000 metara visine. Hvala kapetanu „čelične ptice koja leti“ što nije mnogo truckao! 

 

10 Comments Posted

    • Draga Ljubice,recite mi, kako mogu da pomognem sirotinji u Srbiji? Osim što stalno dižem glas protiv onih koji ne zarezuju sirotinju (pročitajte malo moje tekstove na ovom sajtu, posebno u rubrici „Presek“), a imaju moć da je izbave sa dna. Inače, neću da se pravdam zašto idem na letovanje avionom, nije to toliko luksuzno kao što izgleda. Bez brige. Srdačan pozdrav.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*