Ležao je u svojoj sobi, nije želeo posete, bio je potpuno izolovan od svega i svih. Jedino je tu bila njegova majka koja ga je negovala i donosila mu sve što mu je potrebno. Markusu Petersonu nije bilo potrebno mnogo, jedino je želeo da sazna šta se to desilo kada ga je obavila gusta magla u šumi i zbog čega je bežao kao lud.
Dečakova tajna: Povratak ( III deo)
Preipsitivao se, ali misli su mu bile potpuno pomešane, sve dok nije te noći usnio jedan čudan san. Bio je duboko u šumi, magla je bila toliko gusta da je imao utisak da može napraviti grudvu od nje. Išao je lagano jer je čuo neki glas, nešto poput dozivanja, ali nije mogao da razazna reči. Taman kada je potpuno izgubio predstavu gde se nalazi, magla je u krugu od 20 metara nestala i na njegovo iznenađenje ugledao je uramljenu sliku kako visi sa grane drveta koje se nalazilo u centru tog kruga. Na slici su bili dečak koji je svoju glavu prislonio na grudi neke žene koja je možda bila njegova majka, imala je damski šešir bordo boje koji se baš nije uklapao sa izrazito crvenim karminom. Njih dvoje su gledali direktno u njega, delovalo mu je kao da su živi, a iznad njih sa leve i desne strane bila su oslikana dva anđela, dve devojčice, jedna je imala izrazito plavu kosu i plave oči, druga je imala crnu kosu i zelene oči. Slika je delovala toliko uverljivo, prilazio je sve bliže, ispružio desnu ruku ne bi li dotakao platno, i kada je to učinio slika ga je uvukla unutra. Trgnuo se iz sna, počelo je da sviće, sada bi najradije navukao trenerku i otišao da trči, ali bolovi u nogama i donjem delu kičme bili su prejaki – pridigao se i nastavio da razmišlja o slici iz sna.
*******
– Prihvatila si?
– Jesam, šta bih drugo mogla da uradim. Nestaju deca. Troje njih za sada, plus pre dve godine još toliko.
– Dobro, da li to znači da ćemo da se razdvojimo na neko vreme?
– Znači, odlazim za tri dana.
– Dobro, ne mogu da te sprečim, ali mogu da ti pomognem.
– Kako da mi pomogneš?
– Ako mi daš da pročitam dosije…
Dala mu je.
******
Kada se pročulo da će Ingrid Blur preuzeti slučaj, mesto od 50.000 stanovnika preplavili su novinari iz cele države! Meštani su bili potpuno zatečeni, znali su da „šuma guta decu“, ali ovo im je sada bilo nešto strano, čudno – helikopteri, reportažna kola, svi smeštajni kapaciteti u gradu su bili bukirani. Isak je bio ponosan na sebe. Markus je konačno izašao na terasu, bio je uzbuđen jer je znao da će se istraga pomeriti sa mrtve tačke, ali i da će upoznati čuvenu detektivku o kojoj je čitao u feljtonu pod nazivom „Tajna plavog šala“. Očevi i majke nestalih devojaka su iz stanja krajnjeg očaja lagano prešli u stanje nove nade i pozitivnih iščekivanja. Policijska stanica bila je spremna da dočeka detektivku od koje su očekivali da reši još jednu veliku misteriju. Plavi helikopter se približavao prigodonom mestu za sletanje nedaleko od centra grada. Pojačane snage bezbednosti bile su u pripravnosti, sve jače brujanje helikoptera nagoveštavalo je da će Blur uskoro biti tu. Minut kasnije izašla je iz letelice, Isak je ubrzao korak ka njoj, pre nego što je hteo da joj poželi dobrodošlicu video je nešto što mu nije baš prijalo. Nije bila sama.
– Drago mi je da je i Majk došao sa tobom – izgovorio je to uzgred iako je želeo da deluje kao da mu je stvarno drago – naći ćemo mu odličan smeštaj…
– Ne treba mu odličan smeštaj, biće sa mnom, nismo o tome pričali ali ja bih i njega na neki način uključila u istragu – Ingrid je bila odsečna i jasna.
Nije želeo Majka pored sebe, jer bi to umanjilo njegov značaj. Ali nije imao izbora, jer ako kaže ne, njih dvoje će se vratiti u helikopter i tek onda bi bio u procepu.
– Nema problema, rešićemo i to…
– Znala sam da mogu da računam na tebe – poljubila ga je u obraz i krenula ka policijskoj stanici ne obraćajući pažnju na gužvu i ljude oko sebe.
******
S obzirom da je put bio dug, nakon upoznavanja sa kolegama, rešili su da odu do hotela i da se smeste, odmore, čekali su ih naporni dani. Ingrid je rekla Isaku da ne mora sa njima do sobe. Bili su smešteni u apartmanu sa čije se terase videla šuma. Pogled je bio divan. Dopao im se smeštaj. Majk je je otišao da se istušira, Ingrid do spavaće sobe, uvek joj je bilo važno kakav je dušek i šta se nalazi ispod kreveta (da nije neko slučajno ušao ranije da im poželi dobodošlicu).
Upalila je malo svetlo pored kreveta. Na krevetu je videla roze kovertu. Uzela je pismo i taman kada je htela da ga baci na policu (mislila je da je jedno od onih upustava koje se obično nalazi u sobama hotela), iz njega je ispao papir na kome je pisalo velikim crvenim slovima:
„Dobro došla Ingrid“.
Potpisa nije bilo. Podigla je glavu, ugledala je iznad kreveta poprilično veliku uramljenu sliku, bila je čudna, stekla je utisak da su akteri na platnu živi: dečak naslonjen na grudi dame sa bordo šeširom i dve devojčice plave i crne kose iznad njih.
Gledali su pravo u nju.
Nastaviće se…
Ostavite komentar