Vrtoglavice i mučnine Nera je primetila nedugo nakon što je počela da sarađuje na projektu čiji je vođa bio njen brat Piter. Pripisivala je to iscrpljujućem radu, a Martin joj je svakog dana, nakon što mu se požalila, od biljaka koje su rasle na ostrvu Mind spremao čaj od koga je trebalo da joj bude bolje.
– Videćeš, pij ovaj čaj u periodu od dve nedelje i tvoj organizam će se potpuno oporaviti – uveravao je on.
Verovala mu je. Iako je njen emotivni život bio poprilično čudan i nije volela da se vezuje, Martin joj se dopadao. Ipak bio je „zabranjeno voće“, što na primer Amandi nije smetalo. Nera i Amanda su imale korektan odnos, te su jednom prilikom ogovarale Martina.
– Odličan je u svom poslu. Moj brat ga je angažovao da brine o životinjama i ovom mestu i mislim da nije pogrešio. Poprilično je stručan i za neke druge oblasti – rekla je Nera.
– Da, odličan je. Kako misliš za druge oblasti? – Amandi nije falilo znatiželje.
– Pa tako, pričali smo pre par dana, imam te mučnine. Napravio mi je čaj od posebnih biljaka.
-Imaš mučnine, da nisi…?
– Ma ne! – odbrusila je Nera – Nema šanse. Da bih bila u drugom stanju moram da se viđam sa nekim, a ne viđam se. Dugo već…
– Mlada si, nemoj da zapostaviš taj deo života. – savetovala je koleginica sa projekta.
– Kad smo već kod toga, ti se očigledno viđaš sa nekim?
– Da. Ali ne smem da ti kažem ko je on. Ako ti budem rekla moraću da te ubijem – zapretila joj je kroz osmeh.
– Nisam baš toliko znatiželjna. Koliko god da mi je ponekada teško u životu, ne bih da me ubije bilo ko. Hajde da odnesemo ove kutije do magacina, ne mogu sama – Nera je želela da prekine razgovor. U susret im je išao Martin.
– Hej, samo polako sa tim kutijama. Nera, za danas je dosta. Amanda, dođi posle da se dogovorimo za sledeću sedmicu, čeka nas dosta posla – namignuo joj je, Nera to nije primetila.
Desetak minuta kasnije dvoje ljubavnika završili su između kutija u magacinu, u strastvenom zagrljaju govoreći šta će jedno drugom da rade kada se budu videli u hotelu u poznatom terminu.
*****
Vetar je sve jače duvao i u dubokoj šumi stvarao neprijatan zvuk od koga se ledila krv u žilama. Čoveku u brvnari, Martinu Pulu, to nije smetalo, navikao je na sablasnost tog mesta, a nije verovao u duhove, veštice i ostale đavole. Verovao je u nauku. Još kao mali se interesovao za hemiju, fiziku, matematiku, biolgiju. Živeo u siromašnoj porodici, a beg od nemaštine video je u biblioteci i knjigama. Dozvoljavali su mu da sedi po ceo dan u čitaonici i da iz velikih, debelih enciklopedija proučava živi svet na planeti Zemlji. Već kao srednjoškolac je odlučio čime će se baviti i želja mu je bila da doprinese nečemu velikom u polju nauke.
Ipak, nije uspeo da upiše studije koje je želeo. Nemaština je učinila svoje. Visoka škola je bila izuzetno skupa. Dobro da ga je ljubav odvela na drugu stranu i umirila. Upoznao je Lorin veoma mlad. Nakon godinu dana zabavljanja, kada je njemu bilo 20, a njoj 19 godina, venčali su se. Želeli su odmah da dobiju mnogo dece, ali do toga nije došlo. Naišla je i ekonomska kriza, Martin je radio razne poslove da bi preživeli, bio je prilično svestran.
Pitera je upoznao sasvim slučajno na jednoj benzinskoj stanici. Pomogao mu je da zameni gumu na automobilu. Dok je to radio nabacio je Piteru kako mu je potreban neki posao, da se skoro doselio u Vudbi, i da mu je potrebna pomoć. Nedelju dana kasnije sedeli su u kafiću nedaleko od centra grada i pričali o poslu.
– Znaš, pokrećem jedan veliki projekat na ostrvu Mind, nedaleko odavde. Potreban mi je neko ko bi živeo tamo sve vreme dok taj posao bude trajao. Ti si mlad momak, imaš mladu ženu, prijaće vam svež vazduh. Šta misliš? – rekao mu je Piter dok je ispijao pivo.
Martin je bio presrećan, još kada je čuo da će u hangarima biti puno životinja raznih vrsta, oduševio se. Voleo je životinje više nego ljude. Od tog razgovora u kafiću njih dvojica su postali veoma dobri prijatelji, a posao je išao kao po loju – ništa nije moglo da ih spreči da ostvare svoje ciljeve. Osim Piterovog otkrića koje se Martinu uopšte nije dopalo.
Jak nalet vetra zatresao je prozore na brvnari, te je oterao Martinu slike iz prošlosti. Uspeo je da učvrsti prozore. Zatim je uzeo četiri žuta kišobrana i stavio ih u tajnu pregradu iza ormara. To je isto uradio i sa kabanicama. Zatim je otišao u drugu prostoriju i stari krevet koji se nalazio do zida izvukao na sredinu sobe. Podigao je poklopac koji se nalazio na mestu gde je bio krevet, ušao je u otvor i sišao niz uske i sitne stepenice. Pritisnuo je prekidač i osvetlio podrum. Na velikom stolu nalazile su se mnogobrojne knjige i veliki hamer papiri sa raznim formulama i nacrtima. Ostalo mu je još malo do kraja, do cilja, do beskonačnosti… Protrljao je dlanove i prionuo na posao.
Nastaviće se…
Ostavite komentar