Dva dana nakon što je proglašeno vanredno stanje u Srbiji usled korona virusa, napravio sam anketu na mom Fejsbuk profilu ( Mike Powx), a pitanje je glasilo: Da li biste primili vakcinu protiv korona virusa? Ukupno je učestvovalo 40 ljudi, „ne“ je reklo 21, „da“ je reklo njih 19. I moj odgovor je bio potvrdan.
Od tada do danas svašta se izdešavalo, posebno na ovu škakljivu temu. Teorije zavere su tu, a kalkulisanja kada će biti u opticaju nova vakcina idu u razmaku od godinu dana. Jedni kažu krajem ove godine, drugi kažu tek na leto sledeće godine. Zanimljivo da je rezultat u mojoj anketi tesan, ali nije začuđujući, naprotiv, od toliko kalkulacija čovek više nije pametan šta da radi.
S obzirom da nisam nikakav doktor, farmaceut ili bilo kakav medicinski radnik, nije moje da ocenjujem i govorim zbog čega treba ili ne treba primiti vakcinu. Sve je stvar izbora pa i to. Ali, svedoci smo da postoje pojedina uslovljavanja, u smislu da ako želite da putujete morate da primete vakcinu ili ako se bavite profesionalno sportom… Tu dolazimo do velikog problema. Da li je ljudski primoravati bilo koga da uradi nešto ako ta osoba iz nekog razloga to ne želi? Problem nas koji živimo u 21. veku je što više mislimo svojom glavom, ali još veći je problem što se pravimo da sve znamo. Te je broj onih koji se razumeju u farmakologiju i proizvodnju vakcina sve veći. Mislim da nije ljudski uslovljavati bilo koga na bilo šta, istovremeno, šta ako ovaj virus odnese još više života u slučaju da odbijamo da se vakcinišemo.
Mnogo je pitanja, još više je raznoraznih teorija, a još uvek ne znamo poreklo virusa. Naime, ne znamo mnogo toga o njemu, ono što sigurno znamo je to da je odneo ukupno 258.000 života u svetu, do 6. maja. Znamo da ne posustaje u svim delovima sveta, i da pandemiji još uvek nije kraj. Znamo da više nismo u vanrednom stanju, ali da moramo da pazimo kako se ponašamo. Znamo da smo dobili odličnu lekciju, koja bi trebalo da nas promeni, da se više posvetimo ljudima, a manje jurnjavom za boljim životom (koji je zamro usled jurnjave za što više materijalnog i jeftinog).
Kada treba da donesem tešku odluku pomislim koliko toga ne znam. Ukoliko ova vakcina bude spas, ne verujem da ću puno razmišljati da li da je primim. Primio sam onomad i onu protiv svinjskog gripa, čekao sam pet godina da umrem (kako su mi pojedini rekli), evo prošlo je punih 10. Naravno, za 10 godina čovek prilično promeni ugao gledanja na život, zreliji je, treba mu više vremena da proceni šta mu je činiti, ne ide na „prvu loptu“.
Dok se vakcina protiv korona virusa ne pojavi, imamo dovoljno vremena da vidimo kako će se uopšte ponašati ovaj virus. Kaže struka da će sigurno doći i drugi talas, cenim čim se konstituiše novi saziv skupštine u Srbiji (posle izbora 21. juna). Kome da verujemo? Najbolje sebi, jer ne može niko da nas natera da uradimo nešto što ne želimo – osim ako nismo svi ugroženi do te mere da je spas jedino ono što nam struka kaže.
Ostavite komentar