Foto: Pixabay.com/Golub

Golub u zatvoru

U prošlom životu bio je golub. Tako mu je rekla jedna gatara. U ovom životu nije imao slobodu poput goluba. Bio je u zatvoru.

Daleko od toga da je bio sam, taj zatvor je imao hiljade osuđenika. On doduše nije ni znao da je u zatvoru, samo je osećao da je to tako. Nije mogao da leti, kao što je harao nebom dok je bio golub. Slomili su mu krila. Oduzeli su mu beskonačnost i postavili mu granice.

Nije voleo granice, ograničenja bilo kog tipa, zbog toga je bio u zatvoru. Jednog dana, slučajno, sreo je devojku s kojom se davno zabavljao. Da, u zatvoru je sreo, i ona je služila svoju kaznu.

– Ćao, otkud ti? Nisi se uopšte promenila… Izgledaš još bolje! – laskao joj je.

– Oh, pa hvala ti, nisi ni ti, inače bih te pozvala po imenu…

– Sećaš se mog imena? To je dobro…

–  Neću tvoju konstataciju da shvatim kao uvredu. Nisi otišao? Još si tu?

–  Nisam. Nestalo mi je snage… – opravdanje koje je uvek koristio.

–  A ti, gde si sada?

–  Ja sam tu, nikada nisam ni želela da odem.

– Hajmo onda zajedno da odemo? – znao je da je to nemoguće, ne zna zbog čega je opet pitao.

– Znaš da je to nemoguće. Moram da krenem, zatvoriće vrtić… – nasmešila mu se i otišla.

Gledao je dok  je silazila niz stepenište koje je vodilo u paralelnu ulicu. Zapalio je cigaretu i pokušavao da se seti gde je pošao. Nije mogao daleko da ode, bio je u zatvoru…

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*