13.06.2013.
Nisam bio 10 dana u Srbiji i kada sam se vratio zatekao sam redovno stanje – beda progresira, političari se šetaju po svetu baljezgaju o nekom datumu, Diva i Majka svih Srba spremaju spektakle na Ušću, sve u svemu ludilo.
Cvetić, ja i deo njene porodice bili malo do Grčke, tačnije u selu Stavros, da uhvatimo malo sunca, i pobegnemo iz ove krajnje dosadne jeseni. Stoji da je i tamo padala kiša svakog dana, ali bilo je jedno 15-ak stepeni toplije pa smo uspeli da se osunčamo, a ja za sve pare osolim u blago hladnom moru. Čim smo stigli u poznato letovalište, i prošetali kroz moderno morsko selo, shvatio sam da vrvi od Srba. Očigledno je da bežimo od krize na odmor, pa posle ako ima za hleb, ima, u suprotnom naši funkcioneri će se pobrinuti da poraste mortalitet, jer se pokazalo da ne umeju u praksi da obezbede uslove za bezbrižan život i porast nataliteta.
Nisam ranije letovao u EU, te vam mogu reći da je osećaj predivan, još kada na to dodam da se odmor desio u kolevci demokratije, šta više da poželim. I kada sve sagledam, uopšte mi nije jasno zašto je nama potrebno 100 godina da postanemo članovi te zajednice? Imamo sve što i Grci (osim mora), evropske cene, krizu, bedu, sporadične demonstracije, demokratiju, tako da ako nam sada ne udele datum gde će nam biti kraj…
Ovo letovanje, za razliku od prethodnih, bilo je iskustvo više za mene jer osim Cvetića, tu je bila i njena princeza, cvetić junior, koja je uglavnom bila zadužena za zabavno–dramski program. Drame su upriličene uglavnom tokom napada insekata, odnoso mušica. Dete kada vidi muvu vrišti ko da je ugledala zmije otrovnice. S obzirom da imam bogato iskustvo u istrebljivanju insekata i ostalih gamadi, sa zadovoljstvom sam ubijao grčke muve, i niko me nije uhapsio, da ne kažem priveo. I dok sam tako tepao muve i komarce, sine mi poslovna ideja! Postaću profesionalni tepač gamadi! O tome u nekom narednom blogu, da se vratim na ulazak u more.
Kao što sam rekao, more bejaše malo hladnije. Ali već prvog jutra, sunce je obasjalo našu terasu, i ja se obradovah kao majmun kada vidi bananu :-) . Ostavim Cvetića i princezu da sanjaju slatke snove i krenem ka slanoj velikoj vodi. Na plaži ima ljudi, ali u moru ne videh nikoga. Hm, razmišljam, ako je moja baba Jaka od 90 leta, preživela jedan svetski i tri do četiri lokalna rata, dve svetske ekonomske krize, sve vladare posle Tita u Srbiji, pa i ja ću valjda ulazak u ledeno more! Pritom, kada mogu braća Rusi mogu i ja!
To be continued…
Ostavite komentar