Proteklih godina fotografije ostrva Mont Saint Michel u Francuskoj preplavile su društvene mreže. Vrlo često sam razmišljao kako bi bilo dobro da tu lepotu i misteriju koju ima negde u sebi vidim uživo, ali sam tu mogućnost brzo potiskivao negde u sebi, ali želju i san nisam.
Tokom razgovora sa rođacima koji žive u Normandiji, poslali su nam par fotografija, nekoliko različitih mesta koje bismo mogli tokom našeg boravka tamo da posetimo, i trebalo je da izaberemo jedno. Kada sam ugledao sliku Mont Saint Michela nisam mogao da verujem! Prošla me je neka jeza kao i sada dok ovo pišem, i nisam verovao da će se moja želja ostvariti. Mesec i po dana nakon predloga, jednog jutra u avgustu uputili smo se ka Mont Saint Michelu.
Na putu do ostrva imali smo priliku da vidimo vetroparkove, krave kako pasu na nepreglednim pašnjacima pored auto-puta, a dan je bio vedar, sunčan, sa čak 30-ak stepeni, što je za Normandiju „velika vrućina“. Zaustavili smo se na pola puta, rođaci su nam priredili piknik. Ne mogu tačno da vam kažem kroz koja smo mesta prolazili, ali sva su kao iz nekog srednjevekovnog filma, stare zgrade, crkve, kuće.
Nakon sat vremena vožnje u daljini smo ugledali ostrvo, a znak da mu se približavamo bila je sve veća saobraćajna gužva. To ne čudi, jer godišnje ovo mesto poseti oko tri miliona turista iz celog sveta. Uzbuđenje je bilo sve veće, parking smo nekako pronašli i pešice se uputili ka ostrvu. Postoje i autobusi koji besplatno voze do ostrva.
Do Mont Saint Michela se pešači oko pola sata, deluje blizu, ali nije. Ostrvo je tog dana bilo na „suvom“ jer se voda povukla, te su ovce i krave mirno pasle. Sve je podređeno turizmu naravno, suvenire kupite pre posete samom ostrvu, imate ih i tamo, ali su naravno skuplji.
Mont Saint Michel deluje impresivno! Moć ovog ostrva se ogleda u tome što nikada nije osvojeno od svih onih koji su želeli tu da vladaju, jer jaka plima sa okeana davila je potencijalne osvajače. Visoke zidine su takođe sprečavale osvajače, kao i gusta šuma sa zadnje strane ostrva. Tokom stogodišnjeg rata ostrvo je ostalo neosvojeno, odbranjeno je i od Engleza 1433 godine, a Luj XI je prepoznao potencijal tvrđave i pretvorio je u zatvor za zatočenike. Manastir na samom vrhu ostrva osnovan je u osmom veku. Zanimljivo je da je projekat Mont Saint Michel imao dug razvoj od 14 vekova, da bi dobio današnji izgled. Francuska vlada je uložila oko 200 miliona evra u izgradnju nasipa i hidraulične brane koja štiti od jake plime, ali i mosta koji povezuje kopno sa ostrvom, dužine 1,5 kilometara.
Mi smo bili u jeku korone, ko zna koga talasa, ali kada smo prošli glavnu kapiju Mont Saint Michela to nije bilo važno, stotine turista tiskalo se uskim uličicama i strmim stepenicama koje vode do najviše tačke na visini od 92 metra.
Iako nije preporučljivo, turisti šetaju oko ostrva u vreme kada je ono na kopnu, ali kako mi je rođak objasnio to može da bude veoma opasno, jer voda ume da naiđe veoma brzo, i čuje se kao brzi juriš konja. Tokom naše posete Mont Saint Michel nije bio okružen vodom, ali okean se video u daljini, čekao je valjda svoj trenutak da „okupira ostrvo“, jer jedino je to njemu tokom vekova uspevalo.
Stigli smo do drugog nivoa odakle se pružao veličanstven pogleda na „beskraj“, meni je to tako delovalo. Jedino što mi je smetalo tokom obilaska ostrva je to što je bilo mnogo ljudi, ali došli smo usred sezone, te je bilo očekivano. Nakon nekoliko stotina stepenika, i zastajkivanja na kulama kako bismo uživali u pogledu, došlo je vreme da napustimo „ostrvo iz bajke“.
Da dodam i to na Mont Saint Michelu i danas žive monasi, da je ovo ostrvo nakon Pariza drugi najposećeniji deo Francuske, i da je upisano na Uneskovu listu svetske baštine 1979. godine, zbog svoje jedinstvene estetike i značaja u hrišćanskoj srednjevekovnoj kulturi.
Poseta Mont Saint Michelu je zaokružila našu desetodnevnu posetu Francuskoj, i kao što primećujete utisci su tu, i u mom slučaju neće izbledeti sve dok budem na ovoj planeti.
kraj
Više tekstova o poseti Francuskoj na likovima Paris2022 i Normandija
Foto: M.P.
Ostavite komentar