Roman „Soba tajni“ predstavljen je i u Novom Sadu, u utorak 11. septembra tekuće godine u Gradskoj biblioteci, i tako je nakon letnje pauze, na moje veliko zadovoljstvo, drugo izdanje krenulo opet na putovanje Srbijom.
Građani Novog Sada nisu bili lenji, naprotiv, njih dvadesetak došlo je da podrži roman i kako kažu „mladog pisca“, i hvala im na svim lepim rečima koje su mu uputili tokom i nakon promocije. Treme nije bilo, ali uzbuđenja onog slatkog jeste.
U pomoć su mi priskočili sjajni mladi ljudi. Novosadska književnica Nataša Bundalo Mikić koja je napisala kritiku romana veoma vešto i koncizno (objaviću je i na mom sajtu narednih dana), bloger Dragoš Ristić govorio je zbog čega je ovaj roman izazavao priličnu zainteresovanost publike i kako su sporedni likovi uticali na razvoj glavnog aktera „Sobe tajni“, i urednica kulturnog programa Gradske biblioteke Vesna Živković odličnim pitanijima uspela je da me navede da kažem nešto što možda i ne bih rekao, javno.
Sat vremena razgovora sa publikom bilo je malo da bi jedni drugima rekli sve što smo želeli, ali sasvim dovoljno da ih upoznam sa romanom, motivima za pisanje, procesom, ali i da kažem koju reč o situaciji i društvu u kome živimo, kako vidim sebe kao pisca, da li sam počeo da pišem i kada će novi roman…
„Pišem već 20 godina, roman je samo posledica celog tog procesa. Ne smatram se piscem, diplomirani sam politikolog, bavim se novinarstvom, daleko od toga da sam književnik, to je baš jaka reč koja se često olako koristi, ja sam čovek koji piše. Uživam u svom prvencu, gledam ga kako raste, uvek sam se borio i boriću se za kvalitet, tako da će drugi roman da pričeka, ali biće napisan“.
Na kraju bih još jednom da se zahvalim učesnicima i organizatorima promocije na gostoprimstvu, sjajnoj atmosferi i svakako kada napišem drugu knjigu, vratiću se u Novi Sad.
Ostavite komentar