Za ljude sa naših prostora Kopenhagen je pravi šok , u svakom smislu. Posebno kada su cene u pitanju, skupo je onoliko da se na to žale i njihovi susedi sa juga Švedske. Danci ne, mada kažu da pamte i bolja vremena, posebno pre početka rata u Ukrajini, a zatim i u Izraelu.
Nećete se najesti za malo para. Hrana u prodavnicama skuplja je za 10 do 20 odsto nego u Srbiji, a u restoranima i do 50 odsto. Čuveni Smørbrød sendvič, kriška hleba sa raznim dodacima, košta oko 45 danskih kruna, odnosno šest evra (jedna danska kruna DKK vredi 0,13 evra). Poznati danski hot-dog košta oko pet evra, i to je najjeftinija hrana, uz poneku kiflu u pekari za tri evra. Za jedan obrok potrebno je izdvojiti između 20 i 30 evra po osobi.
Možete da se napijete za „samo“ 20 evra, jer njihova piva, na koja su veoma ponosni, idu od 5,5 posto alkohola pa naviše. Kako sam saznao imaju više od 100 vrsta ovog popularnog pića, a cene su od 9 do 30 evra. Voda je džabe, i može da se pije, meni lično je boljeg ukusa od beogradske, možda češće menjaju vodovodne cevi, imaju neke nove filtere itd.
Drugi šok su bicikli. Na svakom su ćošku, i svi ih voze. Stekao sam utisak da dete prvo nauči da vozi bajs pa potom prohoda. Glavni grad Danske sa populacijom od oko 600.000 ljudi ima više dvotočkaša nego stanovnika, a čak pet puta više bicikala od broja automobila. Biciklisti u Kopenhagenu uživaju u vožnji na više od 400 km namenskih biciklističkih staza, potpuno odvojenih i od automobilskog saobraćaja i od pešaka. Ljudi svih uzrasta voze bicikle jer se osećaju bezbedno, znaju tačno gde idu, signalizacija je odlična, te tako se ozbiljna nesreća dešava na svakih 5,7 miliona pređenih kilometara.
Mi nismo vozili bicikle, ali smo šetali, i vozili smo se metroom, jer nam je on i dalje atrakcija, i biće gde god da odemo, jer ga skoro svaki glavni, veći grad ima, osim jednog gde se gradi 80 godina, a nikako da se izgradi.
Obišli smo Nacionalni muzej, i njega treba posetiti pod obavezno. Izložbeni prostor je podeljen u više segmenata, prolazite kroz periode danske istorije, od nastanka zemlje do modernih vremena, ali i norveškog uticaja na ovu državu, potom je tu deo posvećen istraživanjima u svemiru, tu su i Indijanci, stara kineska kultura, stanovnici Grenlanda… Vikinzi, naravno, imaju poseban prostor. Specijalni audi-vizuelni program vraća nas u period ovih ratnika, priča deluje kao da ste ušli u Game of thrones ili tako neki istorijski spektakl. U jednoj od prostorija je leš vikinga, ali i njihove odore, ratnička odela. Ukoliko ste toplo obučeni, bez brige, nakon ulaska u muzej postoje prostorije u kojima možete da ostavite svoju odeću, ukucate šifru na kaseti i to je to. Na sve misle ove Danci.
Blizu ovog muzeja nalazi se Kristijanburg palata, u kojoj se nalazi sedište danske vlade i parlament. Tu je takođe i Vrhovni sud, a nekoliko prostorija koristi danski monarh. Kada smo mi naišli kraljevski konji su izašli u šetnju, te smo imali priliku da pogledamo kako se oni „razgibavaju“.
Potom smo se uputili u Rozenburg palatu, u narodu poznatu kao mali Versaj, kojoj smo posvetili više vremena. Nalazi se nedaleko od centra grada, i laganom šetnjom možete stići za nekih pola sata. Glavna atrakcija ove palate je podrum u kome se nalazi veliki sef (ulazi se u isti) sa kraljevskim krunama, draguljima, koji su deo zbirke danskih kraljeva. Naravno, ispred ulaza su i momci sa mašinkama, tako da je bezbednost na najvišem nivou. I ovde imate gde da ostavite svoje stvari u kasetama, o WC-u više neću.
Nakon Rozenburga otišli smo do crkve po imenu Crkva našeg Spasitelja. Kažu da se sa nje pruža najlepši pogled na Kopenhagen, i to je tačno. Uverio sam se svojim očima nakon savladanih 400 stepenika, od kojih se 150 nalaze napolju, i idu u krug oko tornja! Ovo je za mene bila jedna od onih avantura koja se pamti za života. Za uspon je potrebna dobra forma, i strpljenje, pa i malo fizičke spremnosti jer su stepenice veoma uske i strme, drvene naravno. Negde na dve trećine puta nalaze se velika crkvena zvona, i dobro je da se ne nađete baš tu kada zazvone, ja nisam, ali kasnije sam razmišljao- šta bi bilo da je bilo. Na vrhu je duvao jak vetar, mislio sam da će mi ispasti telefon iz ruku, a da nisam imao kapu na glavi, ne verujem da bih gore proveo više od minuta, ovako sam se zadržao oko pet minuta, i uživao u trenutku za pamćenje. Nakon silaska, bio sam „mokar“ od znoja, i odmah smo se smestili u kafe bar preko puta crkve, da se presvučem (uvek ponesem u rancu neku presvlaku kada nisam ceo dan u hotelu, i parfem hihihi) i da popijemo kafu. Dok sam se odmarao od uspona, gledali smo cene nekih palačinki, oko šest, sedam evra, nije puno za Srbe, međutim maloj grupi Nemaca je to bilo skupo, te su nakon većanja napustili ovaj kafe lanč bar. Hm, znam da pate za našim standardom i bahaćenjem. Inače, ova crkva se nalazi u čuvenoj Kristijaniji, delu Kopenhagena gde žive posebni stanovnici, oni kojima je sloboda življenja sve. Imate na netu sve o ovom delu grada, izguglajte o čemu se radi, nismo posetili taj kvart jer nas nije nešto zanimalo, te smo se uputili u šetnju po gradu. Počela je i kišica, ali je kratko trajala. Kao što rekoh šoping zaboravite, jedino ako imate par stotina evra viška, i suveniri su skupi, ali je šetnja kroz čuvenu Stroget ulicu, koja liči na Knez Mihajlovu, besplatna, i sve je to tri puta veće. Naravno, valja obići Okrugli toranj, kao i Trg na kome se nalazi Gradska većnica i spomenik Hansu Kristijanu Andersenu.
Nakon ove dnevne ture od 20-ak kilometara otišli smo u čuveni ØL bar, i prepustili se uživanju u skupom, ali nikad boljem pivu. Radovali se sutrašnjoj poseti Nyhavnu, krstarenju brodićem i odlasku u Švedsku, u meni obećanu zemlju…
Kraj drugog dela
Danska priča u gradu Andersenovih bajki
Foto: E.P/M.P.
Ostavite komentar