Čim je ušao u automobil počeli su da se ljube. Uzbuđenje je bilo obostrano, ali nisu imali vremena da idu do kraja, nisu znali da li će uopšte imati priliku da se spoje u jedno, ikada više. Martina je vozila veoma brzo, Eriku se to nije dopalo, samo bi falilo da ih zaustavi policija, mislio je.
– Dobro, kako ćemo sada? Detektivka će rešiti ovaj slučaj, ona uvek pronađe ubicu, to da znaš – po prvi put se osetila uznemirenost u Erikovom glasu.
Dečakova tajna: Izlet (VIII deo)
– Idemo do tvoje kuće, uzmi osnovne stvari, pozdravi se sa roditeljima, reci im da nećeš biti tu neko vreme – objasnila mu je.
– Oduševiće se, šta ti je bre, odmah će krenuti potera, plan je loš!
– Dobro, onda se prikradi, uzmi ranac i beži, ne znam šta drugo da ti kažem!
– Zašto bih ja bežao? Ti si me uvalila u sve ovo…
– Ne prebacuj mi, sam si pristao – osmehnula mu se i uhvatila ga između prepona, bio je jako napet…
******
– Erik je umešan sigurno! Ne možete da me razuverite da je to drugačije, a zbog čega je to tako još uvek ne znam, ali saznaću veoma brzo – Ingrid je šetala po sobi hotela, brzo i besno kao vuk iza rešetaka.
– Dobro, hoćeš da kažeš da je klinac od 14 godina ubio devojčice, Helenu, tek tako? – Isak je želeo da čuje smislen odgovor.
– Nije tek tako, on jeste klinac, ali video si ga, može i tebe da nosi u zubima koliki je. Umešan je 100 posto u to ne sumnjam, a da li ih je baš on ubio…
– Pričao sam i sa roditeljima ubijenih devojčica, Helena im je bila kao druga majka, kažu da su Erika videli jednom ili dvaput sa Helenom – rekao je Majk.
– Jedino što me buni u ovom slučaju je to što se sve nekako brzo otvara, iako je komplikovano. Sutra je Helenina sahrana, rasporedićemo se nas troje sa različitih strana, dobro otvorite oči, ubica će biti tamo. Obično to tako biva.
Pogledala je ka slici na zidu. Dve devojčice anđeli su bile tu, Erik i Helena su falili.
******
Trebalo mu je dva minuta da spakuje ranac, napiše poruku roditeljima da odlazi i da ih voli, i da se vrati u automobil. Martina je okrenula auto ka putu koji je vodio van grada.
– Vozim te do aerodroma, sve smo ti spremili po dogovoru. Pružila mu je najlonsku kesicu. Otvorio je, unutra je bio pasoš, imao je pet godina više, novo ime i prezime, slika je bila ok.
– Super sam ispao! Znači sada mogu da radim šta god hoću? Punoletan sam, odlazim hiljadama kilometara daleko odavde, obezbedila si me… Sjajno, odoh iz ove smradine…
– Da, odlaziš, ja ću ti se pridružiti kada sve prođe.
– Kada sve prođe… – ponovio je za njom.
******
Isak je stajao sa leve strane sanduka, Majk preko puta njega sa desne, dok je Ingrid bila dvadesetak metara od jame. Imala je dobar pregled. Njih troje su bili upadljivi, znala je to, ali je tako i želela. Samo minut pre početka sahrane prišla je na tri metra od sanduka, što je sve iznenadilo. Začulo se komešanje i nakašljavanje, ono namerno. Martina je bila lepa na majku, ličila je na nju u potpunosti, kao da su sestre bliznakinje. Gledala je pravo u oči, Martina je spustila pogled. Sveštenik je počeo sa molitvom, tišina i muk, čuo se samo njegov glas. Sve je trajalo pet minuta. Helenina ćerka nije pustila suzu, ostala je poslednja, htela je da sačeka da zemlja potpuno prekrije kovčeg. Kada se okrenula i pošla ka automobilu, prišla joj je Ingrid.
– Primite moje saučešće. Uhapšeni ste za ubistvo vaše majke i još dve devojčice u šumi – nije stigla da joj stavi lisice, Martina se srušila preko groba svoje majke.
Nastaviće se…
Ostavite komentar